slika

 

Onako, sasvim slučajno, uhvatila sam taj pogled. Učinilo mi se da ga od negde znam.
Pitala sam, zašto u tim očima nema radosti, kada se svi raduju predstojećim praznicima.
Rekao je da je davno prestao da veruje u Deda Mraza. Za rođendan nikada ne dobije što poželi, a želje nisu skupe, tako su male, obične, one najtoplije.
Badnje veče mu je prelepo, zbog one topline porodičnog doma, onih đakonija koje majka od ranog jutra sprema. Za Božić se raduje kada se lomi kolač i traži parica. Neizvesnost, ko će je dobiti i biti srećan te godine. Nije ga sreća htela ni prošle ni ove godine.
Uskoro će Božić i majka će umesiti kolač/česnicu, možda bude ta parica u njegovom parčetu, a on će se potruditi da odlomi najveći deo.
Smejala sam se tom detetu u njemu i tim njegovim rečima da će odlomiti najveće parče česnice u nadi da će baš kod njega da bude skrivena parica sreće.
Tada su mu oči na tren zasijale nekim sjajem. Možda se setio nekih srećnih dana iz detinjstva.

Bolela je ta praznina u tim mladim očima.

Samo se tužno nasmejao.

Više sreće drugi put.

Htedoh pitati da mu ulepšam rođendan. Zakasnila sam. On je već otišao u samog sebe, negde daleko...

GLORIJA.....25.12.2018.



Prijavite se kako biste ocenili rad



5.00/5
Ocenilo: 1

Novi radovi

Kontakt

Email: info@algerno.com

logo