slika

 

Čudna uvijena cev,
dvanaest metara nade.
Tvoja viza za svet,
moj način da  spasem te,
naša zajednička želja,
nedostižni san.

Dvanaest metara nade,
dvanaest hiljada maraka,
onih koje nemam ,
ulaznica za budućnost.
I onda šok, mora se
po nadu u Sarajevo.

Putujem nekakvim autobusom
razdrdanim ko iz Turneje,
prolaze horde „turista“
željnih krvi, para i Sunca.
Nije me strah. Čvrsto držim 
dvanaest pozajmljenih buntova.

Znoji se ruka, Ne spavam
kao i uvek kad idem kraj Drine.
Zadnji put išla s ocem, tvojim,
pevao mi ženu plave kose.
Danas „turisti“ njaču ratničke
i čude se mom muku.

Hladno je, al biće bolje.
Sunce će udariti u sjajni lim
bljesnuće zraci nade.
Poneću teški kofer sa
francuskim rogom,
horde će se smejati.

Govoriće,  prevarismo babu,
i jesu, možda za koji bunt.
Ali crna ručka u mojo ruci 
čini nadu beljom.
I sada znam, muzikverein
bečki, biće pod tvojim nogama.

Jednog proleća.


Doživljeno kasnih devedesetih
zapisano s proleća 2019. 



Prijavite se kako biste ocenili rad



5.00/5
Ocenilo: 1

Novi radovi

Kontakt

Email: info@algerno.com

logo