slika


Nikada se nije smejala jako, grleno, uvek bi rukom pokrivala usta kao da se stidi. Nije bilo smeha u toj kući. Podstanari, ćuti čuće nas gazda,  više nećemo ovde moći da živimo,
Posle dodjoše smrti, ujak mlad ode u godinama kad neki tek počinju . Baba umre s njim. I svi makar i pritajeni osmesi zamreše. Utihnu dečje cvrkutanje, samo suze i bol.
Odrasla je bez osmeha. Nije nikada naučila kako se to radi. I kada je slušala  matičara; - čuvajte vaš brak i stihove divnog Duška Radovića ….nije se osmehnula. Kao da se bojala onoga što sledi. Nema prava da se danas smeje kada će samo par meseci kasnije zanemeti od bola.
Ni rodjenje sina ne izmami osmeh. Mali smežurani zamotulajk kojeg je nosila pod srcem boleo je mnogo. On je stigao da bi njegov tata otišao. I osmeh se utopi u suzama.

Otac, njen,  otišao je uz osmeh pokušaja. Utehe, zaštite, tuge što je ostavlja samu medju vukovima.  Njoj na rukama. Slika njega koji se trudi da se osmehne iako razdiruću bol ne može više ni morfijum da pokrije. On je imao snage za taj osmeh grč. Ona nije.

Pojavi se gorštak. Laže, cvili, keseri se Priča glupe viceve, obećava zamak za princezu ali ne iskrivi njenu gornju usnu. Facijalni grč umesto  osmeha nije to što bi ona želela. Ubrzo su šake po njenoj glavi ostavljale tragove. On se keserio, ona zatvarala u ćutnju. I nesmeh.

 Prodjoše godine. Nepovratno. Osmesi zakopani u utrobi nestadoše na onom čeličnom hladnom  stolu  kad su je čerečili. Otvoriše joj utrobu ali ne izvukoše  osmeh.

Sve dok….ne dodje taj mart. Čuvene ide. Bojala se tih dana. Više nego inače. Ne veruje u te reči, pisma, nagoveštaje. Poigrava se neko  njome. I njenim osmesima. Kojih nema. 

-Nemoj ništa da govoriš, ja ću sve da sredim. Ti samo sedi, slušaj  i smeškaj se.  
-Ja!,  kako?  Ja to ne umem.
-O , da umeš. 

I gle :)))))

 

 



Prijavite se kako biste ocenili rad



5.00/5
Ocenilo: 1

Novi radovi

Kontakt

Email: info@algerno.com

logo