slika

Kada želim da pobegnem od tebe
Prvo satima spiram sve mrlje koje si ostavio na meni
Onda se obučem u moje crnilo
Udahnem mrak
Pustim duhove koji su iza nas ostali da mi se nasele u ušima
Zatim na sebe stavljam boje
Vesele, upadljive
Stavljam tufne, pruge
Šarene cvetove i paunova pera
Pod kožom mi rastu suncokreti
U očima se cakle sve neispričane tuge
Ulicama odjekuju moje potpetice
Kukovi stvaraju magiju
Vetar se igra sa mojom suknjom
Prsti plešu u ritmu pesme
Koja sa slušalica pokušava da nadjača tebe.
Navlačim na sebe lažni sjaj
Sloj po sloj
Učim osmehe
Sanjam da sam srećna
Pod mojim kapcima je praznina
Dok drugi vide nju
Moje remek delo
Jaku i veselu
Poželjnu i nestašnu
Nežnu i odlučnu
Ona miriše na vanilice i jorgovan
U rukama su joj bojice
A na usnama karmin
Vide je kako 
U šarenim cipelama
Haljini na preklop i 
Sa par pramenova oko lica
Pobeđuje svet.
A kada opet ostanem sama
U kasne sate zagrlim jastuk
Svet se stiša
Boje se razliju
Cveće uvene
Ona zaspi.
Tada niko ne vidi 
Kako je meni nevažan svet
Ja se zapravo trudim samo
Da pobedim tebe.



Prijavite se kako biste ocenili rad



5.00/5
Ocenilo: 1

Novi radovi

Kontakt

Email: info@algerno.com

logo